„Orban bi mogao da se nađe ispod žablje zadnjice“: Države EU ozbiljno razmišljaju o izbacivanju Mađarske iz odlučivanja
Foto: EPA-EFE/STEPHANIEPostoji mađarska izreka kada stvari ne idu dobro pa se kaže: „To je ispod žabljeg dupeta“. A stvari, piše Politico, sigurno neće ići dobro za Mađarsku ako pokuša da osujeti evropske lidere kada se sastanu naredne nedelje da odobre ključnu pomoć u iznosu od 50 milijardi evra Ukrajini dok ona ulazi u treću godinu rata sa Rusijom.
Nakon godina mekog pristupa sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, ovog puta evropske diplomate daju signale da „nuklearna opcija“ – izbacivanje Budimpešte iz procesa glasanja u EU – više nije nezamisliva ako ugrozi bezbednost Ukrajine, zemlje kandidata za članstvo u EU.
Ako bi EU upotrebila svoj takozvani član 7 – najozbiljniju političku sankciju za zemlju članicu koja uključuje suspendovanje njenog prava da glasa o odlukama EU – Orban bi zaista bio pod žabljim dupetom.
„Ta izreka prilično sumira gde je poverenje između Orbana i drugih lidera“, rekao je zvaničnik EU kome je, kao i drugima citiranim u članku, data anonimnost kako bi mogli da slobodno govore o nagrizajućoj unutrašnjoj dinamici.
Pet evropskih zvaničnika i diplomata reklo je da su druge zemlje u bloku spremne da naprave korak protiv Budimpešte, što bi bio istorijski potez za lidere koji se oslanjaju na koheziju i jednoglasnost.
„Ako Orban zaista ponovo blokira sporazum o budžetu od 50 milijardi evra za Ukrajinu na februarskom samitu, korišćenje člana 7 za oduzimanje glasačkih prava Mađarskoj moglo bi da postane prava opcija“, rekao je jedan diplomata EU.
Glasanje o pomoći Ukrajini sledeće nedelje je od suštinskog značaja i za Ukrajinu i za poruku EU ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da Ukrajina ima jednoglasnu podršku zapadnih saveznika.
Orban je u decembru blokirao napore EU da pošalje pomoć Ukrajini, u znak podrške Putinu.
Orban je tada rekao da bi bio spreman da deblokira svoj veto samo ako EU deblokira zamrznutu pomoć Mađarskoj zbog kršenja vladavine zakona.
Evropski lideri takođe žele da pokažu stalnu podršku dok se Vašington bori da se dogovori o sopstvenoj finansijskoj injekciji Kijevu.
Pentagon je u utorak saopštio da ukrajinskim vojnicima na frontu ponestaje municije bez stalne podrške SAD. A sa potencijalnim povratkom Donalda Trampa u Belu kuću, među evropskim liderima postoji osećaj hitnosti.
Godinama je Evropska unija pokušavala da zadrži demokratsko nazadovanje Mađarske u liniji, uskraćujući pomoć dok je zemlja odmicala od liberalnih vrednosti bloka.
Zauzvrat, Orban je koristio taktički veto na širok spektar evropskih dosijea kako bi izvukao više novca.
„Jasno je da su šefovi država i vlada siti Orbana“, rekao je Stiven Van Heke, profesor evropske politike na KULeuven. „Vreme je da Orban shvati da pretnja članom 7 sada je realna“.
Za neizvesnost nema strpljenja
„Orban je uvukao lidere u igru“, rekao je jedan diplomata EU.
„Sada pomalo gubimo. Ponovo ulazimo u igru, šta on hoće? Zašto bismo trebali da brinemo o spasavanju nečijeg lica?“ nastavlja diplomata.
Dodaje: „Trebalo bi da budemo malo snažniji.“
Neke zemlje centralne i istočne Evrope plaše se pozivanja na član 7, navelo je nekoliko diplomata, jer se brinu da bi se u budućnosti mogle suočiti sa sličnim ispitivanjem pitanja vladavine prava kod kuće.
Slovački premijer Robert Fico posebno je ‘divlja karta’, jer ostaje nejasno da li će njegova krajnja lojalnost biti Orbanu ili ostatku bloka.
Takođe postoji rizik od reakcije u samoj Mađarskoj. Suspenzija mađarskog prava glasa bi „još više udaljila Mađarsku od Evropske unije“, rekao je Peter Kreko, direktor Instituta za politički kapital sa sedištem u Budimpešti.
U parlamentarnoj debati prošle nedelje, mađarski poslanik Balaž Hidvegi iz Orbanove stranke ismevao je tu pomisao, rekavši: „Ovako kopate grob Evropskoj uniji. Probudite se i vratite sa ovog ludog puta“.
Francuska strategija
Sve do specijalnog samita lidera sledećeg četvrtka, lideri EU i Evropska komisija pokušavaju da povuku Orbana nazad u krilo, umesto da ga dodatno otuđuju pretnjom članom 7.
Orban je postao sve više izolovan poslednjih meseci pošto je italijanska premijerka Đorđa Meloni skrenula ka centrističkim pogledima na Rusiju i ukrajinskoj pomoći, čak i dok vodi najdesniju vladu Italije od Benita Musolinija.
U Holandiji, gde je krajnje desničarska partija Gerta Vildersa pobedila na nedavnim izborima, još uvek nije jasno da će se pridružiti liderima EU za stolom kao premijer.
A na nedavnim izborima u Poljskoj, Orban je izgubio svog najbližeg političkog saveznika pošto je nacionalističku vladu u zemlji porazila proevropska opozicija.
Francuska, na primer, želi da ponovo izgradi poverenje sa Mađarskom.
Poslednjih nedelja zvaničnici francuske vlade su se uzdržavali od javnih kritika Orbana i njegove taktike ucenjivanja.
Francuski predsednik Emanuel Makron je u decembru pozvao Orbana u Pariz na privatnu večeru u pokušaju da šarmira moćnika iz Budimpešte. Prema nekoliko francuskih diplomata, zvaničnici su diskretno posetili Budimpeštu u poslednjih nekoliko nedelja u pokušaju da poboljšaju odnose.
„Postoji prava francuska ofanziva da se reši problem Orbana“, rekao je bivši francuski diplomata sa poznavanjem evropskih poslova, dodajući: „Ali veliko je pitanje da li je Orbanov stav principijelan ili je spreman da pregovara“.
Krajnje desničarske ambicije
EU se godinama borila sa erozijom demokratskih vrednosti u Mađarskoj: smanjenjem slobode medija, napadima na LGBTQ+ prava i nedostatkom nezavisnog pravosudnog sistema.
Evropa rizikuje da izgubi veću bitku sa mađarskim liderom jer on normalizuje krajnju desnicu, kažu diplomate i zvaničnici EU.
Veliki deo Orbanove ideologije, uključujući njegovu antiimigrantsku politiku, ušao je u mejnstrim politiku.
Dok su lideri EU pre deset godina kritikovali veći deo njegove antiimigrantske retorike, ona se sada ogleda u „istorijskom“ migracionom paktu bloka, signalizirajući pomak udesno strožim pravilima i procedurama deportacije za odbijene tražioce azila.
Od početka rata u Ukrajini evroskeptik i proruski Orban je govorio da Kijev i Moskva treba da rade na rešenju uz posredovanje. Uz neuspelu kontraofanzivu Ukrajine i bez znakova jasne ukrajinske pobede za skoro dve godine, raste osećaj zamora od Ukrajine unutar bloka.
Kada je osvojio četvrti mandat na mestu premijera 2022. godine, Orban je istakao da je Mađarska „naša zajednička evropska budućnost“.
„Orban radi na unutrašnjoj revoluciji“, rekao je drugi zvaničnik EU. Jedan od gore citiranih zvaničnika EU istakao je kako je Mađarska pojačala svoju komunikacijsku igru na engleskom, apelujući na birače konzervativne desnice širom bloka.
U skladu sa Orbanom, drugi lideri krajnje desnice, poput Francuskinje Marin le Pen i holandskog Vildersa, odustali su od razgovora o izlasku iz EU. Baš kao i Orban, oni su fokusirani na promenu bloka iznutra.
Uticaj mađarskog premijera na evropsku politiku verovatno će se ubrzati nakon izbora za Evropski parlament u junu, kada se očekuje da će desničarske i ekstremno desničarske grupe trijumfovati što će ga približiti centru moći.
„Mađarska nikada nije imala alternativu, nikada nije imala opciju da napusti EU“, rekla je Judit Varga, Orbanova saveznica i poslanica koja je prednjačila na listi njegove stranke Fides na izborima za EU u junu. „I mi ćemo biti poslednja država članica koja će držati poslednji stub kada se cela stvar uruši“.
Orban izneo argumente kojima su ga evropski lideri ubeđivali: Napet samit u Briselu naglasio poteškoće kojima je izložena EU
Foto: EPA-EFE/OLIVIER HOSLETEU je donela istorijsku odluku da otvori pregovore o pridruživanju sa Ukrajinom i Moldavijom, ali je napet samit u Briselu naglasio poteškoće koje predstoje za blok jer planira da otvori vrata za još članica, piše Gardijan.
Šta samit znači za Orbana?
Mađarski premijer Viktor Orban nedeljama je insistirao da će blokirati otvaranje pregovora sa Kijevom, za šta je bilo potrebno jednoglasno odobrenje država članica.
Njegove pretnja vetom dominirale su razgovorima u Briselu, dok su diplomate vrtele glavama i pitale: šta on zapravo želi? I šta da radimo?
Predsednik Evropskog saveta, Šarl Mišel, otišao je u Budimpeštu da pokuša da privoli mađarskog lidera. Francuski predsednik Emanuel Makron ugostio je Orbana u Parizu.
U poslednjem trenutku, Makron i nemački kancelar Olaf Šolc bili su među visokim liderima koji su sedeli sa mađarskim liderom.
U potezu koji su kritičari opisali kao mito, Evropska komisija je odmrzla oko 10 milijardi evra namenjenih Mađarskoj, tvrdeći da je zemlja uspešno završila reforme pravosuđa.
Šta obračun sa Orbanom znači za EU?
Na kraju, posle višečasovnih razgovora u četvrtak, Orban je popustio – izašao je iz sobe, dok se ostalih 26 lidera složilo da započnu pregovore sa Ukrajinom i Moldavijom, čime je omogućena jednoglasna odluka.
„Orban je postigao ono što se očekivalo. On se samoizolovao, po sopstvenom izboru“, rekao je visoki diplomata EU.
Taj predlog je samo naglašen Orbanovim odlukama da blokira paket pomoći EU Ukrajini od 50 milijardi evra, nekoliko sati nakon što su pregovori o pridruživanju dogovoreni.
Spekuliše se da bi Orban mogao da se kladi na snažan učinak evropske krajnje desnice na izborima naredne godine, čekajući vreme kada bi za stolom moglo da sedne još lidera njegovih istomišljenika.
Obračun EU sa Orbanom je, međutim, poslužio kao podsetnik na težak put koji je pred EU dok se priprema za proširenje. Blok se već bori s tim kako da reši probleme vladavine prava i spoljnopolitičke razlike u zemljama kao što je Mađarska, a mnogi lideri priznaju da bi EU morala da se reformiše interno pre nego što se proširi.
Na samitu u četvrtak, lideri su takođe raspravljali o budžetu EU jer su se neke države članice odupirale da izdvajaju više u blagajnu bloka – još jedan podsetnik na izazove ako EU prihvati nove članice koje bi mogle da preuzmu značajan deo budžetske potrošnje.
„Mađarska može kasnije da zaustavi pridruživanje Ukrajine“
„Mađarska može kasnije da zaustavi pridruživanje Ukrajine“, kazao je jutros Orban u izjavi za mađarski državni radio, prenosi Gardijan. Naveo je da je satima pokušavao da ubedi evropske lidere da ne potpišu početak pristupnih pregovora sa Kijevom.
Orban je rekao da su lideri imali nekoliko argumenata koje je morao da uzme u obzir:
-Njih je 26 a ja sam sa;
-Oni žele da ovom odlukom Ukrajini daju ohrabrenje potrebno za nastavak rata i tražili su da ih ne ometam u tome;
-Njihov odlučujući argument je bio da Mađarska ovim ništa ne gubi…
„Ako ne želimo da Ukrajina bude članica Evropske unije, onda mađarski parlament to odbacuje. I dok to pitanje ne dođe do parlamenata, to je veoma, veoma dug proces, i kao što su oni izbrojali i ja sa, postoji oko 75 prilika kada mađarska vlada može da zaustavi ovaj proces“.
Orban je takođe ponovio da Mađarska nije želela da učestvuje u „lošoj odluci“ i da je zato napustio prostoriju dok su lideri doneli odluku o otvaranju pristupnih pregovora.
„Kasnije možemo da zaustavimo ovaj proces, ako je potrebno, povučemo ručnu kočnicu“, rekao je on.
Šta samit znači za Ukrajinu?
Iako postoji priznanje da bi proces pridruživanja mogao da potraje godinama, u Kijevu se odluka EU da otvori pregovore vidi kao preokret. „Ona toliko znači ukrajinskom narodu“, rekao je jedan ukrajinski zvaničnik. „Učinili smo sve da se to dogodi“.
Uzbuđenje je možda splasnulo kasnije uveče, pošto je stigla vest da je Mađarska blokirala paket finansijske pomoći.
Orban je tvrdio da Ukrajina ne bi trebalo da dobije tako velike sume novca iz budžeta EU jer nije deo bloka. Međutim, drugi lideri uveravali su Kijev da bi mogli da usmere pomoć Ukrajini van budžeta EU ako Mađarska održi blokadu.
„Uz prijatelje kakav je Orban neprijatelji vam ne trebaju“: Ivana Stradner i Dalibor Rohac o „otrovnoj“ politici Mađarske
FRoto: EPA-EFE/OLIVIER MATTHYSDrskost Viktora Orbana, koja je bila u potpunosti prikazana na poslednjem sastanku Evropskog saveta, nije mu stvorila mnogo prijatelja u Evropi. Čak i „populistička“ desnica – od Italije, preko Švedske, do Finske – sve je svesnija pretnje koju kontinentu predstavlja Rusija i vidi opstrukcionizam Mađarske kao otrovan, ocenjuju Ivana Stradner, naučna istraživačica pri Fondaciji za odbranu demokratije i Dalibor Rohac, saradnik American Enterprise Institute.
Američki konzervativci, nasuprot tome, znatno više opuštaju mađarskog moćnika. Ne samo da Orbana vide kao branioca Zapada od napada probuđene ideologije, već se čini da su mnogi i u skladu sa njegovim viđenjem rata Rusije protiv Ukrajine.
Samo prošle nedelje, dok je Volodimir Zelenski bio u poseti Vašingtonu, mađarski politički operativci su takođe bili u gradu da odvrate republikanske zakonodavce da podrže Ukrajinu.
Orbanova torba sa trikovima se sve više troši, navode. Razgovor o „tradicionalnim vrednostima“, na primer, koji ima za cilj da uspostavi bona fides među američkim konzervativcima, metod je izvučen iz knjige Kremlja – i jednako je lažan kao u slučaju Rusije, države sa jednom od najviših stopa abortusa i razvoda u svetu.
Kakva god da je Orbanova retorika bila u inostranstvu, Mađarska se ubraja među najsekularnije nacije u Evropi. Prema istraživanju Pew, samo 17 odsto građana mesečno prisustvuje bogosluženju a svega 14 procenata stanovništva navodi da je religija veoma važna u njihovim životima.
Što je još važnije, Orbanovi američki sagovornici moraju da se suoče sa činjenicom da je pod njegovim nadzorom Mađarska postala potpuno nepouzdan partner Sjedinjenih Država.
Za razliku od obližnje Poljske, gde su sve veća globalna nestabilnost i pretnja od Rusije podstakli konsenzus o važnosti odnosa zemlje sa Sjedinjenim Državama, uzastopne Orbanove vlade su nastojale da služe i kineskim i ruskim interesima – u nadi da će imati koristi od poremećaj koji bi usledio nakon konačnog gubitka interesovanja Amerike za Evropu.
Mađarska je bila „stub Inicijative Pojas i put“ (BRI) kako bi to Orban rekao. Tokom pandemije, Mađarska je bila jedina zemlja u EU koja je započela masovnu vakcinaciju svog stanovništva protiv Covid-19 koristeći kinesku (i uglavnom neefikasnu) vakcinu Sinopharm.
Poznato je da je Orban ukorio upozorenja Trampove administracije o bezbednosnim rizicima koje predstavlja Huawei. Kineski gigant je, takođe, osnovao centar za istraživanje i razvoj u Budimpešti 2020.
Otprilike u isto vreme, Orban je pokušao da namami šangajski univerzitet Fudan da otvori kampus u Mađarskoj – projekat koji je napušten kada je javnost organizovala masovne proteste zbog troškova koji su premašili godišnje finansiranje svih javnih univerziteta u Mađarskoj zajedno.
Zatim tu su opsežne veze Mađarske sa Rusijom, posebno u oblasti energetike. Za razliku od drugih evropskih zemalja koje su pokušale da se udalje od ruskih izvora prirodnog gasa i nafte nakon 2022. Mađarska je udvostručila svoje dugoročne ugovore.
U međuvremenu, ruski nuklearno-energetski monopolista, Rosatom, gradi još jedan blok mađarske nuklearne elektrane u Pakšu.
Orban je godinama po navici blokirao nove talase sankcija EU protiv Rusije — obično da bi izvukao više novca iz Brisela — kao i da spreči Ukrajinu da prisustvuje samitima NATO-a.
Međunarodna investiciona banka, multilateralna banka pod ruskom vođstvom i sredstvo za špijunažu i izbegavanje sankcija, čak je, prinuđena pod pretnjom američkih sankcija nakon potpune invazije na Ukrajinu prošle godine, premestila svoje sedište u Budimpeštu 2019.
Ironično, dok se Orban žali da je „Ukrajina poznata kao jedna od najkorumpiranijih zemalja na svetu“, Mađarska pod njegovim nadzorom pati od najgoreg rekorda korupcije u javnom sektoru u EU.
Pored zlobe koja dobro odgovara ruskim i kineskim poslovnim dogovorima, Orbanovoj geopolitici postoji još mračniji ton.
Godine 1920. Trijanonski ugovor je radikalno smanjio teritoriju Mađarske i ostavio milione etničkih Mađara na cedilu u susednim zemljama. Nastala pritužba bila je centralna za Orbanov politički projekat.
„Nikada nećemo zaboraviti da su to uradili“, rekao je on o zapadnim silama na obeležavanju stogodišnjice sporazuma, dodavši da „ćemo biti na sahrani onih koji su želeli da nas stave u grob“.
Da li razmišljanja o „Velikoj Mađarskoj“ zvuče kao zabluda? U tom govoru 2020. Orban je pozvao mlade ljude, „petu generaciju posle Trijanona“, da vode „odlučujuću bitku“ da se poništi njena nepravda.
U međuvremenu, njegova vlada kupuje istorijske nekretnine u etnički mešovitim područjima u Slovačkoj. Takođe je koristio mađarsku manjinu u Zakarpatju kao piona za ucenu Ukrajine.
Kada vam ljudi otvoreno kažu šta žele, vredi ih shvatiti ozbiljno. U Orbanovom slučaju, cilj je jasan: oportunistički iskoristiti sadašnju globalnu nestabilnost da bi oslabio i destabilizovao susede Mađarske, u nadi da će mu partnerstvo sa Rusijom i Kinom dati prednost u postameričkom svetu.
Neki Amerikanci možda i dalje vide Orbana kao prijatelja istomišljenika. Međutim, od svog dolaska na vlast 2010, on je otvoreno postavljao temelje za kraj unipolarnog sveta predvođenog Amerikancima, navijajući za dolazak nove „multipolarne ere“. Sa takvim prijateljima, kome trebaju neprijatelji?
Pročitajte još
Pročitajte još
Pročitajte još
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.